U prolazu

Zdravo društvo,

Šetajući se Kalemegdanom, zastao sam čuvši nekolicinu starijih glasova kako se raspravljaju. Sunce je polako zalazilo i tmurni oblaci kao da su žurili koji će pre da stane iznad mene, nadolazili su. Želeći da vidim šta se zbiva, ali ne i da pokisnem, ubrzao sam hod, a zatim više nije ni bila bitna meteorološka situacija, već ono što sam video. Na izgled sasvim uobičajeni dan, do tog trenutka, odjednom me je bacio u neku drugu dimenziju razmišljanja.

Zapravo, ispred mene bili su stariji ljudi, penzioneri koji su igrali šah. Ništa čudno, jer to se dešava svakoga dana, ali dva veoma zanimljiva protivnika, koji su okolo njih imali publiku, delovali su kao dobri prijatelji. Međutim, u tom trenutku bili su ljuti neprijatelji u borbi. Doskočica sa strane bilo je na svakih minut/dva, Jedna strana se ljutila, dok je druga razmišljala o svom sledećem potezu.

Kao što rekoh, ništa neuobičajeno, ali ono što je mene privuklo jeste tenzija koja se stvarala tokom igre. Figurice su padale, što bi oni rekli bile ,,pojedene” jedna po jedna i tada kreće lavina nekih misli. Gledajući te ljude u godinama, iskreno i nisu za primer. Dok jedan nagne iz plastične flašice vatrenu vodu, drugi pai jednu za drugom. Zapitah se o svojoj budućnosti i kako je vreme na sat već odmaklo, a imao sam utisak da je tek prošlo par minuta od mog dolaska.

U tom trenutku, kao grom iz vedra neba, projuri osoba, ljutito pevajući. Po izgledu, rekao bih da je u tim nekih srednjim godinama. Sledeće šta sam uhvatio bilo je malo dete sa loptom, koje je obrigavalo oko šahovskog stola. Priznaću, očekivao sam da će ista ta lopta se odbiti od zemlju i oboriti sve figurice, ali ono što je poenta da u tom trenutku sam imao tri prikaza generacija, i svoju generaciju kao četvrtu koponentu.

Shvatio sam da se nalazim u nekom međuprolazu, nit ovamo, nit onamo. Misli me prekinuše reči ,,evo ga jedan šah – mat” i igra se završi, strana koja je bila sigurna u pobedu je izgubila, a mudra osoba koja je sve ispla

nirala unapred i mirno sedela i uživala u ovacijama ,,publike“.

E, tu je ključ, cela ova prica je jednostavna, na početku sam rekao da životni stil koji oni imaju, nije baš za primer, ali primer koji su oni dali je od velikog značaja.

Svaka generacija je pogled u trenutno stanje društva, svesni smo da brzo se sve dešava, da se dani smenjuju ,,dok pukneš prstima“. Što bi rekli ,,vreme je postalo pravi luksuz“. Zato nemojte čekati trenutak kada shvatite da ste vi samo jedan pijun na vremenskom tabli, već uradite sve da budete kralj/kraljica vremena i izračunajte šta sve možete da uradite za vreme koje vam je danas podareno.

Nadam se da ćete se složiti sa mnom da nadmenost i prevelika doza samopouzdanja i nije baš dobra stvar. Nažalost, danas je sve više ljudi ili sa ovim simptomima, ili u drugu krajnost, bez samopouzdanja. Mudrac koji je sve dobro isplanirao, mudro gledaući svaki potez, računajući polja, čak iako je dva puta bio pred gubitkom, dobio je svoju bitku, dok sa druge strane, osoba puna sebe, nadmena i zavisno – sigurna u svoje poteze, nije pobedila.

Šta je bitnije, biti mudri i strpljivi, sa jasnim proračunima i svesni situacije ili biti puni sebe, bez potpunog rasuđivanja šta je ispravno, sa velikom dozom nadmenosti.

Po mom mišljenu, rekao bih da je ovaj put teži, ali ispravniji.

Kalemegdanska tvrđava
Kalemegdanska tvrđava

7 thoughts on “U prolazu”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s